Od komunalnog otpada do proizvodnje električne energije

Projekat obuhvata saniranje postojeće i izgradnju nove deponije, kao i sistema za prikupljanje gasa, preradu građevinskog otpada, tretman kontaminiranih voda...

Autor: Branka Vasiljevićsubota, 26.05.2018. u 22:00

На ово сметлиште, старо 40 година, сваког дана стигне око 1.500 то­на от­па­да (Фото Р. Крстинић)

Deponija „Vinča” formirana je 1978. godine, a od 1998. jedina je na području grada. Prima oko 1.500 tona otpada dnevno, što je čini najvećim mestom za odlaganje smeća u Srbiji. „Vinča” je i najveća neuređena deponija u ovom delu Evrope, ali i veliki ekološki problem, zbog čega se o njenoj sanaciji govori decenijama.

Posle velikih planova, priča, nerealizovanih ideja šta uraditi sa „Vinčom”, grad je 2015. godine objavio međunarodni poziv za prikupljanje ponuda kako bi se to pitanje rešilo javno-privatnim partnerstvom. U avgustu 2017. grad je odlučio da prihvati ponudu konzorcijuma francuske kompanije SUEZ i japanske ITOČU.

Od tog trenutka deponija postaje predmet skupštinskih sukobljavanja pozicije i opozicije, rasprave nevladinih ekoloških i neekoloških organizacija, ali i sugrađana zainteresovanih za sredinu u kojoj živimo.

Projekat regulisanja „Vinče” obuhvata saniranje postojeće i izgradnju nove deponije, izgradnju sistema za prikupljanje gasa i njegovu preradu u električnu energiju. U planu je i postrojenje za iskorišćavanje građevinskog otpada i za tretman kontaminiranih voda iz postojeće deponije. Ključno mesto zauzimaće proizvodnja električne energije spaljivanjem čvrstog komunalnog otpada.

Plan rada buduće deponije

– Preduslovi za izgradnju centra za upravljanje otpadom podrazumevali su uspostavljanje sistema koji se zasniva na izgradnji reciklažnih dvorišta i primarne reciklaže na nivou domaćinstava, separaciji otpada, izgradnji postrojenja koja gas i otpad pretvaraju u električnu i toplotnu energiju i postrojenja za tretman građevinskog otpada – priča Ivana Vilotijević, sekretarka za životnu sredinu.

Da bi se sve to uradilo, planirana je izgradnja 14 reciklažnih centara. Grad je, u saradnji sa „Gradskom čistoćom”, dosad opremio tri, preuzeo na upravljanje i reciklažni centar u Mirijevu, a u toku je pribavljanje dokumentacije za otvaranje još tri ovakva centra.

Planirane su dve stanice za razvrstavanje opasnog otpada, a u toku je i regulisanje urbanističke dokumentacije za izgradnju transfer stanica u Zemunu.

Glavni predmet sporenja sukobljenih strana kada je reč o sanaciji „Vinče” jeste rad postrojenja u kojem će se spaljivati komunalni otpad iz domaćinstava. Ivana Vilotijević kaže da će se izgradnja i eksploatacija raditi u skladu sa standardima naše zemlje, a u slučaju da oni ne postoje, primenjivaće se EU norme.

– Ovo postrojenje činiće sistemi za prijem komunalnog otpada, za njegovo sagorevanje, za tretman dimnog gasa, stalnog praćenja emisije u vazduhu, za tretman otpadnih voda, postrojenja za tretman nataloženog i letećeg pepela i ostatka posle čišćenja dimnih gasova... – kaže ona.

Kako bi trebalo da funkcioniše spalionica

Vrste otpada koje se, po ugovoru, ne smeju spaljivati jesu akumulatori, gume, izolacioni materijali (kamena vuna, azbest, kalcijum-silikatne ploče, keramička vlakna...), bela tehnika, frižideri, „klime”, zamrzivači, radioaktivni i klinički otpad...

Na osnovu odrednica ugovora razvrstani neopasni i nereciklirani otpad bi se spaljivao u izgrađenoj spalionici, a preostala šljaka, posle hlađenja, otpremala do posebne kasete u okviru „nove deponije”.

– Električna energija proizvodiće se u turbinskom postrojenju i isporučivati elektrodistributivnoj mreži. U toku grejne sezone parna turbina će pored električne energije proizvoditi i toplotnu i biće povezana na sistem daljinskog grejanja, na toplanu Konjarnik – napominje sekretarka za životnu sredinu.

Kako su objasnili u „Beo čista energija”, otpadni gasovi iz postupka spaljivanja prečišćavaće se do vrednosti propisanih važećom zakonskom regulativom u Srbiji.

– Postrojenje je opremljeno sistemom za kontrolu zagađenja vazduha, koji obezbeđuje da dimni gasovi sadrže dozvoljene vrednosti štetnih komponenti, u skladu sa propisima EU. Sistem ima i filter koji zadržava prašinu, suve reaktivne soli i apsorbent iz prečišćenih dimnih gasova, ali i merno-regulacionu opremu za stalno praćenje i kontrolu – kaže Vladimir Milovanović, direktor kompanije „Beo čista energija”.

Ostaci gasova direktno će se pakovati u posebne silose gde će se stabilizovati i prevoditi u čvrsto stanje, u skladu sa srpskim standardom.

Ko su privatni partneri grada

Opasan otpad iz procesa proizvodnje energije će se na odgovarajući način prikupljati i predavati firmi koja ima dozvolu za upravljanje ovom vrstom otpada. U okviru centra za upravljanje otpadom nije dozvoljeno odlaganje otpada sa karakteristikama štetnih i opasnih materijala, ističe Ivana Vilotijević.

Građani i privreda prestonice stvaraju 510.000 tona čvrstog komunalnog otpada godišnje, a u „Vinči” će sagorevati ukupno 340.000 tona.

Privatni partneri grada u ovom poslu su konzorcijum SUEZ – ITOČU, ali se pominje i firma „Beo čista energija” d.o.o. Kako su objasnili, ovo preduzeće je takozvana kompanija specijalne namene i osnovana je samo za potrebe realizacije projekta javno-privatnog partnerstva.

– Osnivači i vlasnici naše firme su SUEZ i  ITOČU. Svaki partner pojedinačno je vlasnik pola kompanije. Obe firme imaju globalne poslovne aktivnosti i rangirane su na top listi prvih 100 kompanija u svetu – kaže Vladimir Milovanović.

SUEZ je svetski lider u oblasti „pametnog” i održivog upravljanja resursima, a ITOČU je vodeća kompanija koja se bavi trgovinom i investicijama sa 160 godina dugom tradicijom. Tu su i uvoz i izvoz različitih proizvoda kao što su tekstil, mašine, metali i minerali, energija, hemikalije, hrana, proizvodi široke potrošnje, nekretnine, informaciona i komunikaciona tehnologija, kao i investiranje u razne poslove i projekte u Japanu i u inostranstvu. ITOČU ima oko 120 kancelarija u 63 zemlje uključujući i kancelariju u Beogradu, koja je otvorena 1962. godine.

Osnivači, po ugovoru, obezbeđuju sva finansijska sredstva neophodna za projektovanje, izgradnju i puštanje u rad „Vinče”, kao i upravljanje i održavanje svim izgrađenim postrojenjima, u periodu od 25 godina posle puštanja u rad. Posle isteka ovog perioda sva postrojenja prelaze u vlasništvo grada.

S druge strane, grad ima obavezu da obezbedi dopremanje čvrstog komunalnog otpada do deponije u Vinči i izda na korišćenje svu zemlju na kojoj se ona nalazi i na kojoj će se graditi različita postrojenja u periodu važenja ugovora.

Prema planu, priprema projekta za izvođenje i obezbeđenje građevinske dozvole za izgradnju treba da se završi krajem ove ili najkasnije početkom iduće godine, a izvođenje svih investicionih radova i puštanje u rad do druge polovine 2021.

Pre­ra­da vo­de iz de­po­ni­je

(Foto Beo čista energija)

U pod­nož­ju po­sto­je­će de­po­ni­je bi­će iz­gra­đe­na ze­mlja­na bra­na. Oced­ne vo­de ce­vo­vo­dom će bi­ti od­ve­de­ne do po­stro­je­nja za pre­či­šća­va­nje i to na naj­ni­žoj ko­ti de­po­ni­je. Pre­či­šća­va­nje se vr­ši po­stup­kom „re­verz­ne osmo­ze”, a či­sta vo­da će se od­vo­di­ti da­lje do Du­na­va. Kva­li­tet pre­či­šće­ne vo­de tre­ba­lo bi da bu­de u okvi­ri­ma nor­mi pro­pi­sa­nih na­šim za­ko­nom.

Vi­še za­jed­nič­kih pro­je­ka­ta 

(Ovako će izgledati buduće postrojenje)

SU­EZ i ITO­ČU su za­jed­nič­ki re­a­li­zo­va­li mno­go pro­je­ka­ta, me­đu ko­ji­ma su če­ti­ri ener­ga­ne na čvrst ot­pad u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji, pro­je­kat desalinacije vo­de u Austra­li­ji, u Oma­nu i in­ve­sti­ci­je u si­stem za  snab­de­va­nje pit­kom vo­dom na Ka­nar­skim ostr­vi­ma. SU­EZ je sa­mo­stal­no re­a­li­zo­vao pro­je­kat ener­ga­ne na čvrst ko­mu­nal­ni ot­pad u gra­du Po­znanj u Polj­skoj, a ru­ko­vo­di i pre­ra­dom vi­še od 40 mi­li­o­na to­na čvr­stog ko­mu­nal­nog ot­pa­da, od ko­jih se se­dam mi­li­o­na to­na pre­ra­đu­je u 56 ener­ga­na ko­je ko­ri­ste ko­mu­nal­ni ot­pad za pro­iz­vod­nju elek­trič­ne i to­plot­ne ener­gi­je.