| Nemačka zaostaje u digitalizaciji ruralnih područja |
| Objavljeno : 21.11.2018. |  |
 |
 |
||||
Dronovi koji nadgledaju polja, samohodni kombajni i traktori kojima u centimetar precizno upravlja GPS - to su obećanja poljoprivrede 4.0. Iza izraza "smart farming" i "precizna poljoprivreda" već odavno se krije obećanje efikasne upotrebe resursa i zaštite životne sredine. Međutim, iako je poljoprivreda već odavno područje visoke tehnologije, nemački poljoprivrednici imaju samo ograničen pristup tim mogućnostima, pošto u Nemačkoj kasni izgradnja širokopojasne mreže.
Na nemačkim poljima obećanja su za mnoge pojoprivrednike daleko od realnosti. Potpuna pokrivenost digitalnom širokopojasnom mrežom izvan nemačkih gradova pre je izuzetak nego pravilo. Prenošenje velikih količina podataka, poput onih koji su neophodni za "smart farming", ili upotreba modernih aplikacija za mnoge preduzetnike su još uvek samo pusti snovi.
Nemačka u Evropskoj Uniji komparativno važi za jednu od najjačih privreda i rado sebe vidi kao vodeću industrijsku naciju. Kada se, međutim, pogledaju neophodne pretpostavke u oblasti digitalne infrastrukture za industriju i poljoprivredu 4.0, to poređenje ne drži vodu.
I dok je u Švedskoj više od 60, a u Španiji više od 45% domaćinstava optičkim kablovima povezano na brzi internet, tom vrstom interneta u Nemačkoj može da se pohvali svega 2,3% domaćinstava. Da takva situacija ima posledice u ruralnim područjima pokazuje najnovija studija Nemačkog udruženja poljoprivrednika (DBV), prema kojoj je 77% poljoprivrednika nezadovoljno brzinom svoje internetske veze. To je 10% odsto više nego prošle godine, iako se situacija sa pristupom internetu ukupno donekle popravila.
"U pogledu pokrivenosti mrežom, Nemačka je u donjem delu sredine tabele, što je katastrofalno. Bez odgovarajuće infrastrukture, poljoprivrednici ne mogu da primene nove tehnologije u meri u kojoj bi to želeli. To u krajnjoj instanci koči i konkurentnost našeg agrara", izjavio je Jozef Efken iz nemačkog Saveznog istraživačkog instituta za ruralne oblasti.
U poslednja dva legislativna mandata gotovo da nije bilo digitalnih reformi. Sada bi sve trebalo da izgleda drugačije. Kancelarka Angela Merkel ponovo je izgradnju digitalne mreže proglasila prioritetom. Čitavih 13 strana su vladajuće stranke u koalicionom ugovoru posvetile digitalizaciji.
Plan velike koalicije je da i do 12 milijardi evra bude uloženo u širenje mreže optičkih kablova, što bi do 2025. godine omogućilo izgradnju rasprostranjene mreže za gigabitni internet i petu generaciju mobilne telefonije.
Velike ambicije u toj oblasti ima i Evropska unija, koja predviđa da do kraja 2020. godine 5G mobilna telefonija bude raspoloživa u najmanje jednom gradu u svakoj zemljiu članici, a do kraja 2025. godine na čitavoj njenoj teritoriji.
Napori vlade na izgradnji širokopojasne digitalne mreže ne garantuju, međutim, ni najmanje da će i poljoprivreda profitirati od brzog interneta. Tu je odlučujući faktor dodela mrežnih frekvencija. Provajderima se, naime, izgradnja mreže u slabo naseljenim ruralnim područjima finansijski ne isplati.
I dok su se u Francuskoj mrežni operateri u takvim situacijama dobrovoljno udružili, a država im zauzvrat dodelila znatno jeftinije licence, u Nemačkoj licence putem aukcije izdaje nadležna savezna agencija.
Predstavnici Nemačkog udruženja poljoprivrednika upozorili su da u ovom trenutku operateri mogu da izaberu najatraktivnije regione i da zato postoji opasnost da digitalni jaz između gusto naseljenih i ruralnih područja postane još veći.
Oni predlažu da se, kako ruralna područja naredne godine prilikom raspodele licenci ne bi bila zapostavljena, pronađe način da država subvencioniše provajdera koji bi širio mrežu u manje lukrativnim delovima zemlje.
Izvor: EURACTIV.de
Foto: Beta | |||||||
