U Srbiji se reciklira samo 1 odsto otpada

U Srbiji se reciklira samo 1 odsto otpada

23. mart 2016. 22:08 | Komentara: 3

Srbija reciklira samo jedan procenat komunalnog otpada, a 99 odsto završi na deponiji, dok u EU samo trećina otpada završi na deponiji, a 28 odsto u reciklaži

Srodne vesti

• 
  Skoro 2.000 zahteva za prekršajne postupke zbog otpada
• 
  Predaju papir, a dobijaju cveće

• Abramović: Zatvoriti deponije, otpad pretvoriti u resurs
• Ćehotinu preplavio otpad
• Trivan: Dve optužnice zbog odlaganja opasnog otpada

Srbija reciklira samo jedan procenat komunalnog otpada, a 99 odsto završi na deponiji, dok u EU samo trećina otpada završi na deponiji, a 28 odsto u reciklaži.

Prema podacima Evropske statističke službe, u Srbiji je u 2014. proizvedeno 302 kilograma otpada po stanovniku od čega je 236 kilograma tretirano (reciklirano, kompostirano, spaljeno ili odloženo na deponije).

Međutim, od tretirane količine u Srbiji samo je jedan odsto recikliran a 99 odsto otpada je završilo na deponijama, preneo je danas Euraktiv Srbija.

Ni ostale zemlje koje streme ka članstvu u EU ne odnose se mnogo bolje od Srbije prema otpadu - i u Crnoj Gori 99 odsto otpada ide na deponije a u Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Turskoj 100 odsto.

U EU je svaka osoba u 2014. proizvela u proseku 475 kilograma otpada od čega je 44 odsto reciklirano ili kompostirano.

Količina otpada po stanovniku u EU smanjena je za 10 odsto od 2002, kada je dostigla maksimum od 527 kilograma.

Proizvodnja komunalnog otpada po osobi u EU konstantno opada od 2007. i sada je ispod nivoa beleženog sredinom devedesetih.

Od 475 kilograma otpada proizvedenog po osobi u EU u 2014, 465 kilograma je tretirano - 28 odsto je reciklirano a isti procenat je završio na deponiji, 27 odsto je spaljeno a 16 odsto kompostirano.

Udeo otpada koji se reciklira ili kompostira u EU raste i sa 17 odsto u 1995. stiglo se do 44 odsto u 2014.

Količina otpada po osobi razlikuje se u velikoj meri od članice do članice EU i ide od manje od 300 kilograma do dva i po puta više.

Manje od 300 kilograma komunalnog otpada po osobi proizvedeno je u Rumuniji, Poljskoj i Letoniji a slede Češka i Slovačka sa tek nešto više od 300 kilograma.

Na drugoj strani je Danska sa 759 kilograma otpada po stanovniku godišnje a zatim idu Kipar, Nemačka i Luksemburg sa po više od 600 kilograma.

Članice EU znatno se razlikuju i po načinu na koji tretiraju komunalni otpad.

Gotovo polovina otpada reciklira se u Sloveniji (49 odsto) i Nemačkoj (47 odsto) dok se najviše kompostira u Austriji (32 odsto) i Holandiji (27 odsto).

Recikliranjem i kompostiranjem zajedno u Nemačkoj je 2014. godine tretirano 64 odsto otpada, u Sloveniji 61 odsto, Austriji 58 odsto, Belgiji 55 odsto a Holandiji 51 odsto.

Najmanje polovinu otpada spaljivanjem su tretirale Estonija (56 odsto), Danska (54 odsto), Finska i Švedska (50 odsto).

U Belgiji, Danskoj, Nemačkoj, Holandiji i Švedskoj samo jedan procenat otpada ide na deponije, sve ostalo su reciklira, kompostira ili spali.

Istovremeno je najveći deo otpada odložen na deponije u Letoniji (92 odsto), Malti (88 odsto), Hrvatskoj (83 odsto), Rumuniji (82 odsto), Grčkoj (81 odsto).

Kako učiniti da Srbija bude zemlja bez otpada

Kako učiniti da Srbija bude zemlja bez otpada

V. N. | 01. mart 2018. 22:02 | Komentara: 0

Opasan otpad se privremeno skladišti u neodgovarajućim skladištima, od kojih neka postoje i više decenija, ili na fabričkim deponijama

Foto Z. Jovanović

Srodne vesti

• 
  Plandište: Pretesna deponija
• 
  Požar na novosadskoj deponiji podmetnut?

• Otpad čeka državu
• Svetozar kažnjen jer je očistio deponiju
• Rome sele zbog deponije

U POSLEDNjE vreme sve češće smo svedoci da javnost prepoznaje pitanje upravljanja otpadom, kao jedno od najvećih problema sa kojima se suočava društvo, posmatrano sa aspekta zaštite životne sredine. Kako ističe Siniša Mitrović, rukovodilac službe za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije, u našoj zemlji ne postoje strateška postrojenja za upravljanje opasnim otpadom.

- Početna nastojanja Vlade da izgradi neophodna strateška postrojenja su naišla na protivljenje javnosti. Ovo je dovelo do toga da se, pre skoro 15 godina, već opredeljena sredstva od EU, a reč je o 14 miliona evra za izgradnju postrojenja za fizičko-hemijski tretman otpada i prve faze deponije, nisu iskoristila - navodi Mitrović. - Izgradnja ovog postrojenja i dalje je predviđena važećom Strategijom upravljanja otpadom za period 2010-2019. godine. Nažalost, Republika Srbija ovaj cilj nije ostvarila.

PROČITAJTE JOŠ - U Srbiji ima do 100.000 tona opasnog otpada

Pored toga, kako navodi Mitrović, ne postoji ni lokacija uređena za odlaganje opasnog otpada, kao ni centralna skladišta.

- Opasan otpad se privremeno skladišti u neodgovarajućim skladištima, od kojih neka postoje i više decenija, ili na fabričkim deponijama - ukazuje naš sagovornik. - Izgradnja postrojenja za tretman opasnog otpada jedan je od prioriteta Vlade Srbije, koji je zacrtan i u Odluci Saveta o principima, prioritetima i uslovima sadržanim u Evropskom partnerstvu (2008/13/EC). Koliko je ova oblast značajna govori i činjenica da se upravljanje opasnim otpadom u zemljama članicama osnivačima EU, generalno, odvija u skladu sa visokim standardima uz pomoć naprednih tehnologija koje predstavljaju najbolje tehnologije i tehnike na svetu.

foto Ž.Knežević

SKLADIŠTENjE OPASNOG OTPADA

U skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom, koji reguliše ovu oblast poslovanja, otpad se skladišti na mestima koja su tehnički opremljena za privremeno čuvanje otpada na lokaciji proizvođača, vlasnika ili drugog držaoca otpada, u centrima za sakupljanje, transfer stanicama i drugim lokacijama.

PROČITAJTE JOŠ - Opasan otpad "košta" i zdravlja i para...

- U tom smislu, opasan otpad ne može biti privremeno skladišten na lokaciji proizvođača, vlasnika ili drugog držaoca otpada duže od 12 meseci, osim ako je u toku postupak pribavljanja dozvole, a najduže 120 dana od isteka roka iz ovog stava - ističe Siniša Mitrović.

U Pravilniku o načinu skladištenja, pakovanja i obeležavanja opasnog otpada, date su odrednice prema kojima se skladištenje opasnog otpada vrši na način kojim se obezbeđuje najmanji rizik po ugrožavanje života i zdravlja ljudi i životne sredine.

foto N.Skenderija

- Kada se radi o regulativi, životna sredina je oblast koja ima intenzivnu zakonodavnu aktivnost, posebno kroz proces usklađivanja sa EU regulativom, gde je Privredna komora Srbije, kroz aktivnosti svojih stručnih službi, aktivno uključena u kreiranje poslovnog ambijenta u ovoj oblasti - navodi Mitrović. - Kroz kontinuiranu i neposrednu komunikaciju sa privrednicima, identifikovani su ključni problemi, gde je Komora, u više navrata, inicirala konkretne predloge mera za njihovo rešavanje. Kada je reč o Zakonu o upravljanju otpadom, za njegovu efikasnu implementaciju, Vlada Srbije i ministar nadležan za pitanja zaštite životne sredine treba da donesu ukupno 21 podzakonski akt - tri uredbe i 18 pravilnika. U pripremi ovih podzakonskih akata, kao i drugih podoblasti kao što su kvalitet voda, upravljanje hemikalijama, industrijsko zagađenje, klimatske promene, buka, učešće predstavnika privrede, preko PKS, biće od suštinskog značaja za kvalitetna rešenja i efikasno sprovođenje usvojenih zakonskih rešenja.

foto Ž.Knežević

UVOZ I REGULATIVA

Stanje pravne uređenosti u primeni Zakona o upravljanju otpadom ukazuje na potrebu preciziranja i postizanja bolje međusobne usaglašenosti pojedinih odredaba zakona, u pogledu materijalno-pravnih rešenja važećeg zakona i njegove primene u praksi.

- Zakon o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom ne menja bitno rešenja data u postojećem Zakonu o upravljanju otpadom, a posebno onih koje se odnose na dozvoljeni uvoz neopasnog otpada radi tretmana, odnosno ponovnog iskorišćenja, i zabrane uvoza otpada radi iskorišćenja u energetske svrhe - navodi Siniša Mitrović. - U tom smislu, iz PKS su se, u nekoliko navrata, obratili predstavnici sektora industrije sa molbom za hitno rešavanjem aktuelnih problema iz ove oblasti, a sve u cilju iznalaženja načina da se, u domenu efikasnog uređenja i sprovođenja regulative, omogući nesmetano poslovanje domaće privrede.

PROČITAJTE JOŠ - Šta sa opasnim otpadom?

Mitrović podseća da je, u cilju otklanjanja smetnji za uvoz neopasnog otpada radi tretmana, odnosno ponovnog iskorišćenja, i zabrane uvoza otpada radi iskorišćenja u energetske svrhe, PKS u saradnji sa tadašnjim Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine, radila na izmeni članova 38. i 71. Zakona o upravljanju otpadom.

- Prednost ove promene jesu jačanje konkurentnosti domaće cementne industrije na regionalnom i evropskom tržištu, smanjenje troškova poslovanja, kao i jačanje energetske i resurne efikasnosti - navodi Mitrović. - Predložene promene zakona podstiču jačanje sektora usluga malih preduzeća u pripremi otpada za energetsko korišćenje i otvaranje "zelenih" radnih mesta i podstiču brzu transformaciju javno-komunalnog sektora.

U cilju efikasnijeg prevazilaženja problema nastalih u primeni zakonske regulative i unapređenja aktivnosti u oblasti životne sredine, nedavno je formirana Radna grupa za saradnju Ministarstva zaštite životne sredine i PKS. Jedna od prioritetnih tema kojima će se baviti je upravo ona koja se tiče problematike vezane za izdavanje dozvola za uvoz, izvoz i tranzit otpada u Republici Srbiji, kako bi ceo proces postao brz, efikasan i elektronski dostupan.