Pametna specijalizacija i dobro upravljanje

Nekoliko reči o konceptu pametne specijalizacije koju sam pominjao u prethodnim tekstovima, koja uz primenu dobrog upravljanja (good governance) može doneti pozitivne razvojne trendove i doprineti privrednom rastu regiona.

Pametna specijalizacija je koncept koji može značajno doprineti integrisanom pristupu na kome su zasnovane makro-regionalne strategije, u smislu da može pokrenuti konstruktivnu primenu regionalnih različitosti, izbegavajući uniformnost i dupliranje ciljeva za investicije koje dolaze u region. Pametna specijalizacija takođe podrazumeva izgradnju kapaciteta za lokalno stanovištvo, ulaganje u obrazovanje, odnosno fokusiranje na prirodne resurse svakog pojedinačnog regiona u cilju što bržeg razvoja i koncentrisanje na resurse određenog regiona i njegove komparativne prednosti i ključne potrebe, a ne samo ulaganje u pojedinačne nepovezane projekte. Koncept o kome govorimo je i jedan od načina za prevazilaženje i izlazak iz krize, nezaposlenosti i negativnih migracionih trendova, tj. odliva stanovništva iz nerazvijenih delova zemlje. Ovo se postiže putem izrade strategija za pametnu specijalizaciju koje će obuhvatiti specifičnosti svakog individualnog regiona, poštujući njegove prioritete i resurse, uz poštovanje principa odozdo na gore (bottom-up). Ovaj proces bi na nivou regiona, pa i lokala mogle da koordiniraju akreditovane regionalne razvojne agencije uz blisku saradnju sa kancelarijama za lokalni ekonomski razvoj (KLER).

Pozitivni efekti i prilike za razvoj

Regionalna politika može doprineti rastu i razvoju putem ulaganja u inovacije, R&D (istraživanje i razvoj), preduzetništvo i informacione tehnologije (IT) . Pored toga, regioni imaju centralnu ulogu u ovom procesu i oni su primarni institucionalni partner za univerzitete, institucije koje se bave istraživanjem i obukama sektora MSP.

Nacionalne i regionalne vlasti trebalo bi, shodno gore navedenom, da razviju strategije za pametnu specijalizaciju, kako bi maksimizirale uticaj na regionalne politike i regionalni razvoj. Ove strategije trebalo bi da osiguraju efikasnije korišćenje javnih fondova i sredstava i stimulišu investicije iz privatnog sektora. Uloga strategija je da pomognu regionima da prepoznaju nekoliko ključnih prioritetnih sektora i u njih ulože sredstva koja su im na raspolaganju. Do sada je slučaj bio upravo suprotan – ono malo sredstava bilo je rasuto na veliki broj oblasti i poslovnih sektora, a efekata nije bilo ili su zanemarljivi. I kao jedan od najvažnijih aspekata – ovakve strategije moraju biti u bliskoj vezi sa drugim politikama i razumevati regionalne prednosti individualnih regiona u odnosu na druge i uviđati koristi od među-regionalne i trans-nacionalne saradnje.

Kao što rekoh, strategija za pametnu specijalizaciju ne treba da bude nametnuta odozgo, već predviđa uključivanje preduzetnika, istraživačkih centara i univerziteta koji bi zajedničkim radom trebalo da identifikuju najperspektivnije oblasti određenog regiona, ali i slabosti koje otežavaju razvoj. Strategija bi trebalo da bude usmerena na koncentrisanje resursa na „najperspektivnije“ oblasti individualnih regiona, koje stvaraju najveću dodatu vrednost.

Održivost strategije zavisi od blagovremenih i koordinisanih mera politike, kao i od upravljanja, podrazumevajući i saradnju sa ključnim akterima. Pametna specijalizacija treba da istraži regionale različitosti, stimuliše saradnju preko nacionalnih i regionalnih granica i stvori nove prilike, istovremeno izbegavajući podele i starajući se da dođe do slobodnijeg protoka informacija među regionima. Regioni koji se međusobno udružuju radi postizanja boljih rezultata, veće konkurentnosti i budžeta, imaju znatno veće šanse za uspeh od individualnih, malih regiona.

Neki od osnovnih elemenata strategije pametne specijalizacije – predlozi i rešenja

• Inovativni klasteri za regionalni rast – Klasteri doprinose stvaranju povoljnog okruženja za poboljšanje konkurentnosti i pokretanje inovacija. Podrška njihovom razvoju trebalo bi da bude koncentrisana u oblastima komparativne prednosti određenog regiona.

• Stvaranje povoljnog ambijenta za inovacije u sektoru MSP – uspešan sektor MSP je od krucijalnog značaja za rast i razvoj, nova radna mesta i inovacije. U tom cilju, nacionalne i regionalne vlasti bi trebalo da pruže podršku stvaranju uslova za inovativni sektor MSP, što bi omogućilo ulaganja u R&D, a samim tim i otvaranje novih radnih mesta. Jedno od istraživanja sprovedno u EU, utvrdilo je da je u periodu od 2000-2006, preko milion radnih mesta otvoreno putem investicija u oblast R&D. Imajući u vidu program EU – “Horizon 2020[1]“ čija su dva od tri stuba posvećena istraživanju i razvoju u oblasti nauke, kao i podršci industrijskom liderstvu, što podrazumeva grantove i indirektno finansiranje sektora MSP kroz sredstva EIB (Evropska investiciona banka) i drugih finansijskih posrednika, jasno je da je ovo oblast u koju bi nacionalne i regionaone vlasti Republike Srbje trebalo da usmere sredstva u značajnijoj meri nego što je do sada bio slučaj.

• Celoživotno učenje u oblasti R&D – obrazovanje, obuke i učenje tokom čitavog života su od izuzetnog značaja za razvoj regionalnih kapaciteta za inovacije. Suština je u usmeravanju nastavnih planova, kako srednjeg tako i višeg i visokog obrazovanja, na istinske potrebe određenog regiona, bilo da je to usmereno na preduzetništvo, zanate, poljoprivredu, itd. Ovakve mere pomoći će mladim ljudima da u potpunosti razviju svoj potencijal, a samim tim i da ostanu u svojim regionima. Ove mere su i ključne u evropskim strategijama – „Mladi su na potezu[2]“ i „Nove veštine za nove poslove[3]“.

•  Regionalni centri za istraživanje i stručne obuke – infrastruktura za istraživanje je od ključnog značaja za inovacione sisteme zasnovane na znanju. Za izgradnju vrhunske infrastrukture ovog tipa, potrebna su značajna sredstva, ali jedno od rešenja mogla bi biti razmena iskustava i dobre prakse sa zemljama iz okruženja, radi ostvarivanja ušteda, kako u novcu, tako i u vremenu. U tom smislu mogli bi biti formirani Regionalni centri za partnerstvo[4] u kojima bi stručnjaci iz oblasti inovacija mogli da razmenjuju znanja i iskustva.

Sve ove mere mogu se primenjivati na različite regione u zavisnosti od njihovih specifičnosti, a za cilj bi trebalo da imaju stvaranje regiona privrednog razvoja, koji će  privući investitore, stvoriti nova radna mesta i sprečiti negativne migracione i demografske trendove.

Regionalni diverzitet ima zajednički cilj – pametan rast

 Znanje i kapaciteti za inovacije individualnih regiona zavise od dosta faktora – poslovne kulture, obučenosti radne snage, obrazovnih institucija i ustanova za razne vrste obuka, mehanizama za transfer novih tehnologija, poslovnih i univerzitetskih inkubatora, IT infrastrukutre i dr. Dobro upravljanje je suština celog ovog procesa, a to podrazumeva postojanje strateškog pravca prilikom investicija. Usvajanje regionalnih razvojnih strategija omogućiće potrebnu stratešku orijentaciju za budće investicije i prioritetne projekte.

Regionalna politika trebalo bi da bude u funkciji pametnog rasta u svim regionima. Primera radi, u EU se za potrebe ulaganja u mere pametnog rasta odvojilo 86 milijardi evra, u prethodnom sedmogodišnjem periodu, uprkos sveprisutnoj investicionoj krizi. Većina ovih sredstava obezbeđena je iz ERDF (European regional development fund).

U narednom periodu pametna specijalzacija će biti eks-ante uslov za programiranje i dokaz da se planirane mere mogu sprovesti u okviru programa. Veoma je značajno uključivanje aktera iz svih segmenata društva u ove procese i okretanje ka rezultatima koji se žele postići na osnovu ulaganja u određene oblasti. Posebna pažnja se mora pokloniti planiranju i to bi trebalo da bude politika svakog regiona, praćena usklađivanjem resursa sa planovima, radi postizanja što boljih efekata. Strategija pametne specijalizacije trebalo bi da bude usmerena ka optimalnom trošenju sredstava.

Postoji potreba za koncentracijom resursa i nužnost pravljenja izbora, umesto da se novac svima deli, bez plana i strategije, a predlog za moto za države u okruženju mogao bi da bude – „Ako ste mali, morate biti pametni“.

Regioni u Evropi, a samim tim i u Srbiji, ne smeju se baviti istim stvarima, jer će to dovesti do njihovog nadmetanja, a efekti će biti mali. Rešenje je fokusiranje na originalne oblasti specijalizacije, targetiranje novih R&D aktivnosti, na osnovu iskustava sektora MSP koji su na terenu.

Koncept dobrog upravljanja se često javlja kao model za upoređivanje neefikasnih ekonomija ili političkih tela sa održivim ekonomijama i političkikm strukturama. Koncept se bazira na odgovornosti nacionalnih, regionalnih ili lokalnih vlasti i rukovodećih organa za pronalaženje odgovora na probleme i potrebe stanovništva.

Neki od osnovnih ciljeva dobrog upravaljanja u skladu sa preporukama Evropske Komisije su:

Nezavisnost – Obezbeđivanje i ispoljavanje slobode odlučivanja za nosioca funkcije, bez mešanja u njegovo donošenje odluka;

Otvorenost i transparentnost – Obezbeđivanje otvorenosti i transparentnosti kako bi funkcioneri mogli slobodno da odlučuju i upravljaju procesima;

Odgovornost – Obezbeđivanje da svi funkcioneri, njihovo osoblje i članovi rukovodećih tela budu odgovorni za svoje postupke i odluke, uključujući i rukovođenje fondovima i novčanim tokovima. Nadležnost, dakle, mora biti uslovljena i praćena odgovornošću;

Integritet – Obezbeđivanje direktnog poslovanja, zasnovanom na poštenju, nesebičnosti i objektivnosti i staranje o visokim standardima na najvišim moralnim principima i domaćinskom odnosu prema poslovanju;

Jasnost ciljeva – Staranje da rukovodioci budu svesni zbog čega se određeni program ili mera donose i koji se efekti očekuju od toga;

Efektivnost – Obezbeđivanje da program ili mera doprinesu kvalitetnom ishodu na najefikasniji način i da predstavljaju adekvatnu vrednost naspram uloženog novca.

---

[1] http://ec.europa.eu/programmes/horizon2020/en/what-horizon-2020

[2] http://ec.europa.eu/social/main.jsp?catId=950&langId=en

[3] http://ec.europa.eu/social/main.jsp?catId=568

[4] http://ec.europa.eu/research/infrastructures/pdf/regional_issues.pdf